Nas "prijatelj" Francuska "Vesti"

Nas "prijatelj" Francuska

 

Na nedavno završenom 35. zasedanju Komiteta Uneska u Parizu ("Vesti" su o tome opširno izveštavale) Francuska je, drsko i uz zastrašujući pritisak, pokušala da srpske manastire, crkve, svu srpsku kulturnu  i drugu zaostavštinu na Kosovu i Metohiji preimenuje u "kosovsko nasleđe". Srbe je to šokiralo.

 

Zbog čega baš Francuska? Pa, oni su bili naši saveznici u oba svetska rata! Francuska nas je volela isto kao i mi Francusku! Podigli smo i spomenik zahvalnosti Francuskoj, eno ga na Kalemegdanu, najlepšem delu Beograda, i Francuska to veoma ceni! Tako govore Srbi ovih dana i, naravno, greše.

 

Nikada Francuska nije bila prijatelj Srbije i Srba, a to navodno prijateljstvo dolazi od besmislenog srpskog predimenzioniranja nekih u prošlosti pozitivnih stavova poznatih Francuza o Srbima, njihovoj žudnji za slobodom i patnjama koje su tu žudnju i borbu pratile.

 

Francuska je među poslednjim državama koje bi Srbi trebalo da svrstavaju u krug prijateljskih. Razloga je mnogo, previše.

 

Uvek će vam neki zajapureni - a neupućeni, da ne kažem neobrazovani - Srbin, zagovornik teorije o "prijateljskoj Francuskoj" izvući na sto priču o savezništvu Srba i Francuza u Prvom svetskom ratu. Da li je bilo tog savezništva? Nije.

 

NEKOLIKO ISTORIJSKIH CINJENICA: Srbi su, u tom Prvom ratu (kao i u Drugom i uvek kroz istoriju) bili na pravoj, pozitivnoj strani. Tu je bila i Francuska i otuda priča o savezništvu. Jednostavno, bili smo na istoj strani. Ali... kako se u tom ratu Francuska ponašala prema Srbiji.

 

Uoči samog rata Francuzi su prodali Srbiji svoje topove, ali bez municije. Ona je došla naknadno, i to neodgovarajuća. Išla je na doradu u Kragujevac, izgubilo se mnogo vremena u odbrani zemlje i Srbi su to plaćali životima.

 

Nakon prolaska kroz pakao albanskih planina srpska vojska i deo civila, u katastrofalno teškom stanju, mesecima su 1915. godine čekali da im pomognu saveznici, pre svih Francuska i Engleska. Pašić i regent Aleksandar su pisali pisma, molili, bez uspeha. Dnevno je na močvarnom tlu Albanije umiralo u proseku 300 Srba. Francuzi i Britanci nisu hteli da pošalju lađe i evakuišu Srbe kojima je, na sve muke, pretilo približavanje neprijateljske vojske.

 

I onda se događa onaj istorijski čin ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova; on upućuje ultimatum Francuskoj i Engleskoj u kojem kaže, parafraziram, ako ne pomognete Srbima Rusija će napustiti Savez, izaći iz rata i potpisati separatni mir sa Nemačkom. Tek nakon toga Francuzi su poslali svoje lađe. U međuvremenu na albanskoj obali umrlo je više od 40.000 Srba...

 

Komandant združenih snaga Solunskog fronta, francuski general, Franše d'Epere donosi 1918. godine odluku da bitka započne probojem oporavljenih srpskih snaga. Francuski general šalje srpske divizije u ralje neprijatelju bez i najmanje zaštite bočnih delova. Srbi su jurišali i ginuli, dok su "saveznici" na čelu sa francuskom komandom, čekali ishod partije u kojoj ništa nisu rizikovali. Osim Srba. Srbi su uspeli, ali uz još jednu strašnu cenu.

 

Nakon rata Vlada Francuske ispostavila je Vladi Srbije račun za svu vojnu i drugu pomoć u Prvom svetskom ratu. Do poslednje čarape. Kao da su bili neprijatelji, a ne saveznici. Srbija je podigla kredit da bi platila "dug" Francuskoj.

 

Sedamdeset godina kasnije, početkom devedesetih, francuski mediji su, čak gore i strašnije od nemačkih, širili mržnju prema Srbiji i Srbima.

 

Francuski avioni su 1999. razarali srpske gradove, sela, industriju, ubijali Srbe, a nedugo nakon toga Francuska je među prvima priznala nezavisnost Kosova. Francuz Kušner bio je prvi međunarodni upravnik i pokrovitelj takvog Kosova.

 

Ništa se kod Francuske nije promenilo kada su Srbi i Srbija u pitanju.

 

Zato inicijativa da se Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica... proglase albanskim umesto srpskim nasleđem može da iznenadi samo one koji tvrde da istorija nije važna i da je treba ostaviti istoričarima.

 

‎