NA Spomen-području Donja Gradina kod Kozarske Dubice, najvećem stratištu sistema zloglasnog koncentracionog logora Jasenovac, obeležen je Dan sećanja na 700.000 nevino stradalih žrtava. Tokom Drugog svetskog rata, pod okriljem ustaškog režima zloglasne NDH, u ovom zloglasnom logoru mučki je ubijeno 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista i 20.000 dece.
Ceremoniji u najvećem stratištu tog logora, u Donjoj Gradiški prisustvovali su premijer Srbije Aleksandar Vučić, predsednik RS Milorad Dodik, kao i član Predsedništva BiH Mladen Ivanić.
- Jasenovac je najstrašnije stratište i svojevrsni ponor ljudske vrste, ali je na nama da premostimo taj ponor iskrenim praštanjem - rekao je premijer Aleksandar Vučić, dodajući da je to potez koji zahteva svest, ali i hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.
Vučić je, na ceremoniji obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, na spomen-obeležju u Memorijalnom centru Donja Gradina u Republici Srpskoj, poručio da na tom mestu jasno srpski narod kaže da ne pristaje na smrt, da će čuvati svoju otadžbinu i rod, i da će se boriti za život, bez želje da se ikada sveti, ali i da nikada neće zaboraviti.
PONIŽAVANjA - NE smemo i nećemo da dozvolimo da nas ponižavaju govoreći kako mnogi koji su ubijeni u stvari nisu ni živeli. Sukobe 90-ih nemoguće je razumeti bez shvatanja značenja reči Jasenovac, dubine bola i patnje srpskog naroda, kolektivnog straha od istrebljenja zapadno od reke Drine. Naše sećanje nije matematičko ni političko, već ljudsko, zasnovano na iskonskoj potrebi da se saoseća sa onima nad kojima se vrši nasilje, posebno ovako strašno - poručio je Vučić.
U ovoj plodnoj ravnici, ubrzo po formiranju ustaške Nezavisne Države Hrvatske, uspostavljen je najveći logor smrti, koji je ujedno bio i jedan od najvećih u Evropi, gde je vršeno sistematsko likvidiranje civila, a stradalnici su bili krivi samo zato što su Srbi, Jevreji, Romi i oni koji nisu želeli da služe ustaškim i okupacionim snagama.
- Ovde je mračna strana ljudske vrste ispisala svoje najstrašnije strane - upozorio je Vučić dodajući da su tu pokušali da istrebe Srbe, da zatru naše ćirilično pismo, naše seme, bez milosti i griže saveti.
Kako je naveo, kada je dolazio na ovo stratište nije znao šta da radi, da li da ćuti, pošto smrt ćuti, a veliki broj žrtava zahteva večnu tišinu; da li da vrišti, zato što svaki zločin vrišti, a ovoliki zločin traži da vrišti čitav svet; ili da plače, jer su nestali mnogi, među njima 20.000 dece, koja nisu mogla da se raduju svom detinjstvu i umrla su u paklenim mukama.
Prema njegovim rečima, Jasenovac je mesto našeg najvećeg stradanja, ali i postojanja i dodao da su nas ovde skupljali da nas unište, a da ćemo se skupljati da živimo i da više nikada ne dozvolimo da nas ubijaju.
- O obimu zločina govori činjenica da se i 70 godina od proboja zatočenika obavljaju istraživanja, identifikuju žrtve, jer hiljade porodica ne postoje na spiskovima, a na nama je da ne dozvolimo da se zaborave - poručio je Vučić.
On je istakao da Jasenovac mora da postane mesto zajedničkog okupljanja, sećanja, učenja i suočavanja sa prošlošću, molitve i praštanja. - Mržnja koja je gradila Jasenovac i Gradinu je strašna, tuga koju izazivaju je strašna, a čak i oprostiti ovde je strašno - moramo i možemo, ali je strašno - podvukao je premijer.
- Danas nedaleko od Okamenjenog cveta u Jasenovcu jasno kažemo: ne pristajemo na smrt, čuvaćemo svoju srpsku otadžbinu, borićemo se za život bez želje da se ikada svetimo, ali bez namere da ikada zaboravimo. Na to nas niko ne može naterati. Mali je taj vaš zločinački posao koliko su naše glave visoko i Srbija i Srpska velike, ne teritorijalno već duhovno, ne da bi nekoga napadale, već da bi prkosno opstajale i snažno napredovale. Na današnji dan kažemo ponosno i uzdignuta čela: Živela Srpska, živela Srbija, sloboda i večna slava onima koji su tu slobodu ovde napravili i nama je u amanet ostavili - rekao je Vučić.

U nedelju je obeležen Dan sećanja na žrtve genocida ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, u spomen na 22. april 1945. godine, kada je samo 127 logoraša, od preostalih 1.075, uspelo da se domogne slobode.
U Donjoj Gradini, koja čuva uspomenu na devet masovnih grobnica u kojima počivaju svi stradalnici, služen je parastos za nevine žrtve ustaškog genocida. Pročitane su pravoslavna, jevrejska i romska molitva.

DODIK: ŽELIMO MIR
- MI želimo mir, ali ne želimo da izgubimo sebe. Ako nema RS, nema ni nas ovde, ako nema RS nema ni sećanja na ovo mesto i na ova stradanja, ako nema naše ljubavi prema Srbiji, nema ni srpskog naroda - poručio je predsednik Srpske istakavši da su svi ratovi koji su ovde vođeni bili bespotrebni.

SLIKE UŽASA NE PROLAZE
PREŽIVELI logoraši, kojih je svake godine sve manje, nikada neće zaboraviti stradanja u ovom zloglasnom logoru. Među njima su i Slobodan Grujičić i Mile Vukmirović. Obojica su u Jasenovcu izgubili mnoge članove porodice.
- Ubijalo se nemilice, ljudi nisu vredeli ništa. Nigde metak nije opaljen, već su ljude ubijali maljem, sekirom, nožem, čekićem. Mučki, prestrašno. Plačem kada se setim. Zbog svih koji su mučki ubijeni, ovde dolazim i dolaziću svake godine - priča sa suzama u očima, Slobodan Grujičić, koji je u Jasenovac doveden sa svega četiri godine.
Mile Vukmirović bio je nešto stariji. I danas pamti vrisku i lelek jasenovačkog užasa.