Најновије вести:
Прва исповест сина Михајла Зеца: Покрили су ми очи да не видим мртвог оца!
Душан Зец био је десетогодишњак
када му је 7. децембра 1991. пред породичном кућом на Трешњевци у
Загребу убијен отац, Михајло Зец (38), а дванаестогодишња сестра
Александра и мама Марија (36) одведене на Сљеме где су у ноћи 8.
децембра такође убијене.
У кућу им је дошло петoро припадника МУП
– Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана
Живановић. Неколико дана после злочина, полиција их је ухапсила. Убиства
су признали али упркос томе као и упркос другим доказима, формално је
објашњење да због процедуралне грешке нико није осуђен. Ни тада ни икада
касније.
Говорећи о ноћи када се све то догодило Душан Зец каже да су му помешана сећања.
„Имам у глави две верзије догађаја. У
једној верзији су убице ушле у кућу, а ја сам гледао са прозора, а у
другој ме је комшија Божо пробудио у кревету када се већ све завршило и
ништа нисам видео. Уопште не знам шта је од тога стварно било. У сваком
случају, нас троје деце – Александра, Гордана и ја – смо били на
спавању. Александра је истрчала у двориште за мамом, веројатно ју је
бука пробудила. Након што су отишли, Гога је сама отишла да звони
комшији на врата. Путем је прошла поред нашег оца који је лежао у
дворишту. Гога се с том сликом тешко носила кроз живот. Мени је комшија
прекрио очи тако да оца нисам видео. Све док нисмо дошли у Приједор,
нисмо знали шта се догодило са Александром и мамом. Мислили смо да су се
и оне негде склониле“, рекао је Душан Зец.
Према његовом мишљењу његово отац је
убијен због тога што је био Србин и што је сматрао да оно што се тада
догађало у Хрватској није у реду.
„Највише се компромитовао када није хтео
да стави шаховницу на касапницу у Петрињској где је био пословођа.
Говорило се да је давао неки новац за ХДЗ, ваљда да се заштити, не знам
колико је то тачно. Али ако је и давао, можда су сматрали да то није
довољно јер су мислили да он има не знам какве милионе. Био је имућан,
али ипак није имао толико. Пријатељи су га упозоравали да припази јер је
добијао претње“, испричао је Зец.
Како сам каже зна да ништа не може да му врати родитеље и сестру, али би ипак волео, како признаје, да су убице биле осуђене.
„Ништа ми не би вредело да је Синиша
Римац и 150 година у затвору, јер је био осуђен за друге злочине, не
због убиства мога оца. Али ипак сам се страшно изненадио када га је
тадашњи хрватски председник Стјепан Месић пре четири године помиловао.
То не могу да схватим“, рекао је Зец.
Извор: Тпортал
No comments:
Post a Comment