Хроника
Мирослав Лазански: Пиносава у Њујорку

понедељак, 28. децембар 2015.

Сањао сам чудан сан, имао сам дијалог са Јенсом Столтенбергом, генералним секретаром НАТО-а. Алијанса нам је баш сада, уочи Нове 2016. године, упутила писмо са позивом за чланство. Као, неће да нас раздвајају од браће Црногораца, па хајде да заједно уђемо о једном трошку. Кажу да смо коначно преживели „синдром изгубљене земље” – у сну ми није био најјасније да ли мисле на СФР Југославију или на Косово – и да смо још увек неконсолидована демократија којој свакако треба помоћи. Чувши све то, у сну ми се одмах јавила идеја да напишем програмски текст „Србија на размеђи векова” о стратегији заснованој на принципима слободног тржишта, јаке државе и њених војних и полицијских структура, отворене, независне и активне спољне политике, поштовању традиције, континуитета и патриотизма. „Па то су принципи карактеристични за политичаре десне конзервативне оријентације”, одмах ми је припретио Јенс Столтенберг. Наравно да јесу, али шта је то фалило Енглезима под Черчилом и Маргарет Тачер, Французима под Де Голом и Шираком, Немцима под Аденауером, Американцима под Реганом или Русима сада са Путином? Увек ћемо ми пронаћи пукотину у оклопу сваке ауторитарне државе у Србији, драги Јенсе. Није све у сладоледу са Калемегдана, а осим тога, како новине сада пишу, пола некадашњег политичког естаблишмента Норвешке радило је за КГБ... „Сада када градите добре путеве, ви сте добродошли у НАТО”, вели ми у сну Јенс. http://www.nspm.rs/hronika/miroslav-lazanski-pinosava-u-njujorku.html