Priznanje Kosova i sankcije Rusiji za ulazak u EU. Šta nije jasno?
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić
izjavio je da je od evropskog komesara Johanesa Hana prvi put čuo
otvoreno i jasno da Srbija neće biti deo EU sve dok ne reši pitanje
Kosova. Nikolić je gostujući na RTS rekao da je od Hana prvi put čuo i
drugi eksplicitni uslov za članstvo Srbije u EU, a koji se odnosi na
uvođenje sankcija Rusiji.
Nijedna zemlja nije Rusiji toliko izašla u susret u vezi sa Južnim tokom kao Srbija“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung.
„U 2008. godini 51 odsto naftne kompanije NIS je prodato Gazpromu za
400 miliona evra. Pošto su zapadni eksperti vrednost tih akcija
procenili na 1,1 milijardi evra, srpski ministar ekonomije Mlađan
Dinkić je govorio o smešnoj ceni za Ruse i prodaji bez tendera. Prodaja
NIS-a ispod vrednosti je opravdana time da je Rusija garantovala učešće
Srbije u Južnom toku. Srbija je Rusima čak prepustila većinu u
bilateralnom društvu Južni tok. U svim drugim zemljama koje učestvuju,
udeo je 50:50. Ali to još nije sve. Za eksploataciju srpskih rezervi
nafte i gasa u vrednosti od sedam milijardi evra Gazprom mora da plati
samo tri odsto prihoda. Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović
govori o najnižim cenama na svetu. U susednoj Albaniji kao i u
Hrvatskoj je to 12 odsto. Beograd je ovog proleća pokušao da poboljša
ugovore u svoju korist. Međutim, Moskva je to grubo odbila“, dodaje se u
tekstu.
Frankfurtski list temi posvećuje i kratak komentar: „Verovatno će tek u
istorijskoj perspektivi moći da se kaže da li je bila pametna odluka
predsednika Putina da trgovinu gasom koristi kao instrument geopolitike.
Njegovi prethodnici u Sovjetskom Savezu su tu bili oprezniji. Uprkos
oštrom sukobu sa Zapadom, komunisti u Kremlju su uvek vodili računa da
ne ugroze liferantske odnose sa Evropom. Putin je sada pretrpeo poraz u
ovoj oblasti, njegov prvi poraz uopšte. ( ... ) Činjenica da se Putin na
kraju sapleo na novoj vladi Bugarske pokazuje sporedne efekte njegove
politike polarizacije u Istočnoj Evropi“, piše u komentaru.Ajzenaher nahrihten se pita: „Da li je šef Kremlja reagovao nepromišljeno? Verovatno ne. Jer pre svega Ruski monopolista Gazprom izgradnjom gasovoda ulazi u veliki ekonomski rizik.“ Landescajtung iz Lineburga: „Mada će kraj gasovoda Južni tok ostaviti značajne tragove u bilansima Semensa, Vinteršala i Europajpa, povlačenje Putina mora se posmatrati kao pobeda EU. Brisel je Kremlju iz ruke izbio političko oružje, kojim je hteo međusobno da zavadi zemlje EU. I EU je konačno shvatila da energetska politika nije samo važno sredstvo za zaštitu klime već i za održavanje bezbednosti. Sa Južnim tokom bi Ukrajina ostala bez tranzitne takse; Srbija, Bugarska i Mađarska bi više zavisile od Rusije, postale nešto kao Putinov mostobran. Evropska komisija je to shvatila i izvršila pritisak na Sofiju da ne podlegne Moskvi.“
Magdeburger folksštime vidi Tursku kao profitera u novonastaloj situaciji: „Definitivno obustavljanje projekta Južni tok je do sada najoštriji rez između Rusije i Evrope u okviru Ukrajinske krize. Ekonomske sankcije se mogu ukinuti, gasovod ne. Za najsiromašniju zemlju EU, Bugarsku, Južni tok je bio dobrodošla investicija. Ništa od toga, Brisel je zaustavio projekat, a Moskva je sada samo na to reagovala. Pobednik je Turska, koja se iznenada našla u srcu tranzita gasa Istok-Zapad. Posle jadnog kraja evropskog projekta Nabuko, ta zemlja će tako ekonomski i strateški strahovito da profitira. Naravno, tek treba da se dokaže koliko je jak savez između Turaka i Rusa, jednom kada gas počne da protiče.“
03 12. 2014. godine..
moje vidjenje, nista novo,, osim zaustavljanja Juznog toka.
Juzni tok ce biti izgradjen i prolazice kroz Srbiju [ jednim delom] .. ne sada,, kasnije i drugacije od dogovorenog nacina...
No comments:
Post a Comment