Putin sprema invaziju na ove 3 zemlje: Pregaziće ih!

Ruska aneksija Krima i rat na istoku Ukrajine bili su jasan znak Baltičkim državama da se spreme na najgori mogući scenario – invaziju sa istoka. Estonija, Letonija i Litvanija, tri male i relativno geografski izolovane države od ostatka EU, već godinu dana intenzivno sprovode vojne vežbe na svojim granicma.

Reuters

Ima paklen plan?

Ljudi su spremni na sve – od sabotaže električnih instalacija, sajber napada, pa čak imaju uvežban scenario šta da rade ako bi pogranična sela gde je ruska većina proglasila nezavisnost, piše “Jutarnji.hr”.
- Rusi mogu da pregaze sve baltičke zemlje u roku od 48 sati. Evropa i SAD su potpuno nespremni za Putinovu agresiju - upozorio je ugledni NATO general Petr Pavel i tako još malo potpalio paniku na Baltiku.
Možda su i njegove reči doprele do “glava šefova” tako da se proteklih dana na teritoriji Litvanije, Letonije i Estonije, ali i Poljske izvele najveće vežbe NATO-a u proteklih deset godina. U njima je sudelovalo više od 6.000 vojnika iz 13 zemalja.

Reuters

Pročitajte još:

* Fašizam na Baltiku i u Ukrajini
* Lukašenko menja politiku: Poslednji evropski diktator i "nije tako loš"
* Odbrana Baltika bez Makedonije

- Putinova taktika? Mutna kampanja infiltracije, propagande, posebnih odeljenja i sajber napada, kao što se dogodilo u ranim fazama sukoba u Ukrajini, mogla bi da zapali etničke tenzije u Estoniji, Letoniji ili Litvaniji - upozorio je britanski ministar obrane Majkl Felon.
Baltičke zemlje su, naravno, članice NATO-a, ali čini se da nisu sto odsto uverene u NATO-ov postulat “napad na jednu našu članicu je čin agresije prema svim članicama”. Tako je Litvanija pre mesec dana na granici s ruskom enklavom Kalinjingradom napravila simulaciju napada separatista na njihovo područje.
Vežba je napravljena po uzoru na prošlogodišnja događanja na Krimu kada je Moskva uporno tvrdila kako nema nikakve veze s vojnicima bez obeležja, a samo nekoliko nedelja kasnije aneksirala je to, sada već bivše ukrajinsko poluostrvo.
- Jednostavno moramo da budemo spremni na sve, Krim mora da nam bude lekcija. Svaka provokacija, čak i najmanji napad mora da bude shvaćen najozbiljnije - upozorila je litvanska predsednica Dalija Gribauskajte.
Strah od ruske okupacije duboko je ukorenjen na Baltiku još od sovjetske aneksije 1939. godina. Posle su te zemlje došle pod vlast Hitlera, ali samo dok ih Crvena armija nije vratila nazad u SSSR.
- Baltik ima puno razloga za strah od Putinovih akcija. Ovde još ima puno ljudi koji su lično svedočili akcijama sličnim onima koje se danas događaju u Ukrajini – rekao je Andres Kasekamp, profesor politikologije iz Estonije.
U Letoniji i Estoniji situacija je i teža nego u Litvaniji pošto tamo živi ogromna zajednica Rusa koja nema ništa protiv pripajanja “majci Rusiji”, a prava panika zavladala je u letonskoj tajnoj službi nakon što su otkrili da Rusi u nekim selima preko Fejsbuka intezivno šire separatističku propagandu.
Veliki problem u celoj situaciji predstavlja činjenica da su granice između Estonije i Rusije još uvek nejasne. Tako su prošle godine Estonci optužili Ruse za otmicu jednog njihovog obaveštajca. Bio je to pravi šou, kao iz nekog filma - Rusi su prekinuli komunikacije i bežali s čovekom bacajući iza sebe dimne bombe. Talin je podivljao, ali odgovor iz Moskve bio je hladnokrvan.
- Prešao je granicu i došao da špijunira u našu zemlju - bio je ruski odgovor.
Ipak, neki stručnjaci smatraju da baltičke države ipak preteruju kada spominju rusku invaziju.
- Imaju traume iz prošlosti i mislim da je njihov strah prenaglašen. Leđa ima čuva NATO i gotovo sam uveren da Putin nema hrabrosti da testira snagu Alijanse - rekao je Nil Melvin, švedski vojni stručnjak.