img
Friday, April 13, 2018
Saturday, March 17, 2018
UTICAJ RAČUNARA NA ZDRAVLJE
UTICAJ RAČUNARA NA ZDRAVLJE
U poslednje tri decenije računari su značajno izmenili ne samo radno već i životno okruženje čoveka pojednostavljujući i ubrzavajući različite vrste zadataka u raznim oblastima. Ipak, ovakav napredak tehnologije je doveo i do pojave različitih zdravstvenih problema kod ljudi koji koriste računare. Malo ljudi u potpunosti shvata koliko je naporan rad na računaru za naše telo i koliko je veliki njegov uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Potencijalni zdravstveni problemi koji se povezuju sa radom na računaru
Zdravstveni problemi koji se povezuju sa radom na računaru se mogu podeliti u četiri osnovne grupe i to:
- Fizička neprijatnost, bol ili povreda
- Vidne smetnje i promene na očima
- Stres
- Zamor
1. Fizička neprijatnost, bol ili povreda
2. Vidne smetnje i promene na očima
Prema navodima stručnjaka 70 do 75% onih koji rade ili sede za računarom imaju problem sa vidom. Ovo stanje nazvano je “sindrom računarskog vida”.
Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
U sklopu sindroma raunarskog vida mogu se javiti vidne smetnje u smislu otežanog fokusiranja, promene u percepciji boja, osetljivost na svetlot, osećaj treperanja teksta. Čest je osećaj suvoće, crvenilo, svrab, peckanje, pojačano suzenje, osećaj težine u kapcima. Kod nosilaca kontaktnih sočiva često se javlja osećaj stranog tela u oku.
Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
U sklopu sindroma raunarskog vida mogu se javiti vidne smetnje u smislu otežanog fokusiranja, promene u percepciji boja, osetljivost na svetlot, osećaj treperanja teksta. Čest je osećaj suvoće, crvenilo, svrab, peckanje, pojačano suzenje, osećaj težine u kapcima. Kod nosilaca kontaktnih sočiva često se javlja osećaj stranog tela u oku.
Da bi se ublažile ili eliminisale tegobe nastale dugotrajnim radom na računaru oftalmolozi savetuju da se:
- Podesi osvetljenje monitora na intenzitet koji prija očima,
- Ograniči vreme neprekidnog rada za računarom.
- Korisnih računara bi trebalo da poštuje pravilo da na svakih 20 minuta gleda u daljinu 20 sekundi.
- Savetuje se upotreba specijalnih filtera u naočarima ili za ekran koji smanjuju odsjaj. Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu imati i dioptriju, ukoliko je to potrebno, a poželjno je da imaju i antirefleks sloj.
3. Stres
Stres se može definisati kao događaj ili okolnost koja dovodi čoveka do percepcije da će fizički ili psihološki zahtevi koje ima pred sobom prevazići granice njegovih mogućnosti. Simptomi stresa uključuju pojavu iritabilnosti, fizičkog bola, problema u koncentraciji, snu, nemogućnost da se osoba opusti, zamor, depresiju, anksioznost, teškoće u logičnom zaključivanju i donošenju odluka. Stres se može javiti na poslu (novo zaposlenje, promena radnog mesta, dugo radno vreme), ali i van njega (nepovoljna životna ili porodična okolnost i sl) kod korisnika računara.
4. Zamor
Zamor podrazumeva privremenu nemogućnosti ili smanjenu mogućnost da se adekvatno reaguje u nekoj situaciji i koja je posledica prevelike predhodne aktivnosti. Prevelika aktivnost koja je predhodila nekoj situaciji u kojoj se osoba žali na zamor može biti fizička, mentalna ili emocionalna.
Korisnici računara se najčešće žale na fizički zamor koji za posledicu ima pojavu bola ili neprijatnosti u nekom delu tela. Mentalni zamor se javlja kod dužeg rada na računaru, zatim ukoliko postoje kratki rokovi za izvršenje nekog radnog zadatka ili je radni zadatak kompleksan. Emotivni zamor se najčešče javlja u stituaciji kada je prisutan mentalni zamor, npr. u slučaju kratkih rokova za izvršenje nekog radnog zadatka može se javiti osećaj nesigurnosti ili neko drugo emotivno stanje ili reakcija.
Faktori koji utiču na pojavu zdravstvenih tegoba prilikom rada na računaru
Rad na računaru podrazumeva interakciju čoveka sa računarom, računarskim radnim mestom, računarskom okolinom, ali i sa drugim korisnicima računara i ljudima iz radne okoline. Sve ovo ima značajne fizičke i psihosocijalne implikacije za korisnika računara koji mogu uticati na zdravlje. Ne treba izgibiti iz vida ni činjenicu da svaka osoba reaguje na specifičan i individualan način u datoj situaciji.
Koliko su zaista opasni telefon i bežični internet
Koliko su zaista opasni telefon i bežični internet
Nevidljivo zagađenje - nejonizujuća zračenja! Šta sve čini ovaj elektromagnetski spektar i koliko je opasan, objašnjava dr Branislav Vulević, rukovodilac Odeljenja za zaštitu od nejonizujućih zračenja u preduzeću "Nuklearni objekti Srbije" u Vinči.
Foto: Profimedia
Mobilni telefoni, internet ruteri, tableti... Ubrzani razvoj tehnologije nam je olakšao život, ali i uneo strah od mogućeg štetnog delovanja - zračenja.
Da li i do kakvih sve neželjenih posledica po zdravlje ljudi dovodi prekomerna upotreba pametnih telefona, „vajerles“ modema i ostalih uređaja, objašnjava dr Branislav Vulević, naučni - saradnik i rukovodilac Odeljenja za zaštitu od nejonizujućih zračenja u Javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije" u Vinči:
Nova tehnička dostignuća često imaju i drugu stranu medalje, koja se tiče zagađenja životne sredine. Pažnju posebno privlači "nevidljivo zagađenje", odnosno nejonizujuća zračenja.
http://www.lepaisrecna.rs/moj-stan/srecni-dom/13981-koliko-su-zaista-opasni-telefon-i-bezicni-internet.html
http://www.lepaisrecna.rs/moj-stan/srecni-dom/13981-koliko-su-zaista-opasni-telefon-i-bezicni-internet.html
Ovisnost o Internetu
Ovisnost o Internetu
Ovisnost o internetu je jedan oblik ovisnosti o računalima i označava fenomen pretjeranog ili ekstremnog korištenja interneta u tolikoj mjeri da donosi opasnost po zdravlje.
Na engleskom govornom području naziva se "Internet addiction" poremećaj , "patološko korištenje interneta" ili "prinudno korištenje interneta".
Ta ovisnost još nije uvrštena u službenu psihijatrijsku klasifikaciju.
Sadržaj
[sakrij]Simptomi[uredi VE | uredi]
Ovisnici o internetu obično zanemaruju normalne navike života u cilju povećanja vremena koje provode na internetu. U ekstremnim slučajevima, virtualni svijet može služiti kao zamjena za realne socijalne kontakate. Osim toga, često se zanemaruje zadovoljavanje osnovnih životnih potreba (kao što su hrana i spavanje).
Često se može promatrati, da ovisnici sve više vremena moraju provesti na mreži, da bi mogli doći do svojeg zadovoljstva. Dolazi do gubitka kontrole, i korisnik se više ne može kontrolirati ili ograničiti vrijeme koje provodi na internetu.
Osim toga, često dolazi do tipičnih obrambenih mehanizama, koji se nalaze kod svih ovisnika: Oni se kreću od poricanja svoje ovisnosti i lažnog opravdanja za vlastito ponašanje. Dodatno mnogi ovisnici o internetu imaju osjećaj krivnje i ne mogu se osloboditi svoje ovisnosti vlastitom voljom.
Prema drugim osobama ovisnici skrivaju svoju ovisnost ili je neće priznati. U slučaju da je PC u kvaru dolazi do lošeg raspoloženja, nervoze razdražljivosti, nesanice i povećanog znojenja. U nekim slučajevima može se pretvoriti u lijenost i dolazi se do "saznanja" da je život bez računala besmislen.
Posebno osjetljive su osobe koje su sklone depresiji i samotnjaštvu. Kada pritisak svakodnevnog života postaje velik, dolazi do bijega u virtualni svijet. Studenti zanemaruju svoje domaće zadaće. Mnogi korisnici surfaju satima po noći pa dolaze iscrpljeni na posao ili u školu. Ponekad odu na bolovanje.
Liječenje[uredi VE | uredi]
Problematika terapije protiv te vrste ovisnosti je u tome što kompletna apstinencija nije moguća. Računala i drugi elektronički mediji su predmeti svakodnevnog života. Stoga se u terapiji pokušava učiti savjesno korištenje medija.
U terapiji ovisnosti o internetu uključuje se buđenje interesa za športske i druge aktivnosti u slobodno vrijeme.
U Hrvatskoj se problematikom ovisnosti o internetu bavi Zajednica Cenacolo kroz program "Edukacije za život", koji za cilj ima cjelovitu izgradnju osobe u punini njene slobode, čime osoba postiže sposobnost odgovornog i uravnoteženog korištenja tehničkih dostignuća bez dodatnih neželjenih posljedica.[1]
Mislili smo da se programeri koriste oružjem samo u video-igrama"
POTRESAN GOVOR OCA ŽRTVE UBICE IZ RUZVELTOVE
Mislili smo da se programeri koriste oružjem samo u video-igrama"
"Misli smo da se programeri koriste oružjem samo u video-igrama. Zlo je, međutim, univerzalno. Ne bira ni mesto, ni profesiju."
Ovim rečima je porodica Branka Kranjevca (33), kog je u ponedeljak hladnokrvno ubio kolega Nebojša Stojilković u prostorijama firme "Beogradski savetnik za informacione tehnologije", danas ispratila svog najdražeg na večni počinak. Branko je sahranjen uz zvuke pesme "Nikad više milo moje" na beogradskom Centralnom groblju.
Subscribe to:
Posts (Atom)